Pre svega treba biti svestan da ova kriza nije počela u EU, već iz SAD, a ovo što se u EU dešava je samo drugi talasa domino-efekta, ali generalno gledano EU nema spasa. Jedino što može da se uradi je da se poveća moć jednog centra (Berlina najverovatnije) čime će se produžiti vreme trajanja ove zajednice. Međutim, isto kao što ni Dioklecijan nije uspeo da spreči pad Rimskog carstva, već je samo na neki čudan način produžio agoniju, i isto kao što ni Habsburgovci nisu uspeli da održe Austro-Ugarsku, tako ni ova družina neće moći da spase EU.

Zemlje EU će sve više postajati Ruska provincija, iz jednostavnog razloga što će biti energentski zavisni od te zemlje, te isto kao što i narkoman mora da sledi uputstva svog dilera ukoliko je ostao bez novca, tako će i ove zemlje morati u sve većoj meri da slušaju Rusiju. To je jedina realna budućnost ovih zemalja.

EU očekuje neko čudo koje bi je spasilo. Neće moći jeftina nafta iz opustošene Libije da reši njene probleme. Propast Kine ili Rusije nije realna opcija tako da ni odatle neće moći nešto da se opljačka. A Amerika se prema EU odnosi kao patka prema malom labudu iz priče o ružnom pačetu. Svi su protiv EU a najviše ona sama jer je odabrala pogrešan put razvoja. Umesto što se prekomerno širila trebalo je prvo da se i od manjeg broja država stvori ekonomski efikasan organizam. Sada će podizanje efikasnosti koštati EU mnogo više, ako uopšte uspe.